ТРИВАН НА ПАНЕЛУ КОПАОНИК БИЗНИС ФОРУМА 2020 – КБФ

Goran-Trivan-Kurir

Србија је на путу да се укључи у европски процес стварања зеленог континента, са опредељењем за циркуларну економију као основним средством за бржи развој заснован на принципима заштите животне средине, рекао је министар заштите животне средине Горан Триван у свом обраћању на панелу „Климатске промене: локални изазов – улога циркуларне економијеˮ који је одржан у оквиру Копаоник бизнис форума 2020 – КБФ.

Приватна инцијатива и развијена индустрија која одговорно у свом пословању примењује стандарде заштите животне средине представља предуслов постизања развоја који доноси свеукупну добробит Србији и региону, рекао је министар Триван.

Циркуларна економија уз приватну иницијативу и примену нових технологија има значајну улогу у борби против климатских промена и ублажавању њихових последица, указао је. Она је први корак не само ка зеленој економији, бољој животној средини, већ и бизнису са обезбеђених 30.000 нових радних места.

Триван је истакао да живимо у времену „климатске кризе“ која свет суочава са променама које доводе у питање опстанак човечанства, а последице осећа и Србија која је само услед појаве суша и поплава претрпела преко 6.5 милијарди евра штете. Европски зелени договор је пример из окружења којим путем би требало ићи, али нећемо постићи истински напредак у борби против климатских промена, уколико не променимо своје размишљање и понашање, нагласио је министар.

Он је рекао да се у протеклом једногодишњем периоду може уочити напредак Србије у области заштите животне средине која је постала тема читаве Владе и једно од значајних опште-друштвених питања. Завршен је Нацрт закона о климатским променама и дат је Влади на усвајање, и ту више неће бити чекања, најавио је Триван, јер је у питању кровни закон који ће све развојне секторске политике заснивати на принципима заштите животне средине. Нема карбонски неутралне Европе без некарбонског Балкана, нагласио је министар. Објаснио је да то захтева промену навика, и ангажовање свих, од грађана и институција, до Владе, укључујући привреду.

Горан Триван је навео неке од конкретних постигнутих резултата у обезбеђењу здравије и уређеније животне средине, указујући да је Министарство израдило и Стратегију нискоугљеничног развоја, Нацрт стратегије управљања отпадом и Нацрт измена и допуна Закона о амбалажи и амбалажном отпаду, а реализују се и бројни други пројекти уз међународну подршку и у сарадњи са организацијама и институцијама. Триван је рекао да је завршено десет регионалних депонија, а да још 17 иду у погон. Захваљујући увећању буџета за животну средину од 27 посто подржан је рад рециклажне индустрије како би Србија била чиста, а у пречишћавање отпадних вода, област од кључног значаја уложено је на стотине милиона динара за пројектно-техничку документацију и пројекте који ће локалним заједницама донети чисте водотокове, истакао је.

Потребни циљеви су нови материјали, нова индустрија, иновативне технологије у области заштите животне средине где су највећи послови и највеће инвестиције, истакао је. Неопходно је да предузећа реконструишу постојеће технолошке процесе и да не загађују, рекао је, и најавио чвршћу контролу свих ентитета који загађују животну средину. Министар је затим додао да је за бољу животну средину од посебног значаја систем финансирања, којим би у будућности требало обезбедити да се средства прикупљена од еколошких такси усмеравају у буџете локалних самоуправа и државних органа намењених заштити животне средине.

У оквиру расправе на панелу, на постављено питање о предложеном депозитном систему у оквиру измена и допуна закона о амбалажи и амбалажном отпаду, министар је истакао да је предложени депозитни систем на разматрању код свих заинтересованих страна, и да ће се одабрати онај модел за који се процени да је најкориснији и најефикаснији. Хоћемо Србију да доведемо у ред и да Србија буде чиста, рекао је Триван, због чега је било важно да ми, по први пут, отворимо ово питање и покренемо расправу, а одабраћемо предлог који ће се показати користан и исплатив за грађане, рекао је.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици, у свом уводном обраћању на панелу, изложио је циљеве ЕУ у различитим областима како би Европа до 2050. године постала први континент без емисије угљен диоксида. Он је рекао да Европска унија жели да прошири „зелени договор“ и на Западни Балкан, као и да је Србија део амбиција ЕУ да Европу трансформише у карбонски неутрални континент. Амбасадор Фабрици обратио се српским привредницима са позивом да се угледају на Европу, препознају изузетне прилике које пружа укључивање у велико европско тржиште које постаје све зеленије, и позвао да искористе све могућности које пружају најновије технологије земаља чланица ЕУ.

У раду панелу учествовали су и Виолета Кокир Белановић, генерални директор предузећа „Секопак“, Хики Пол, економиста Европске инвестиционе банке, Јелена Киш, менаџерка за одрживост и регулаторне послове за Централну и Источну Европу „Ball Packaging Europe“, и Кокаи Роланд, извршни директор ЈП „Војводинашуме“.

На маргинама Копаоник бизнис форума 2020, министар Горан Триван састао се са шефом Делегације Европске уније у Србији Семом Фабрицијем, амбасадорима Италије, Аустрије, Немачке, Белгије, Шведске, Холандије и Велике Британије у Републици Србији, и представницима међународних финансијских организација и бројних компанија.

Извор: Министарствo заштите животне средине

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>